Zufer Avdija Biografija

Zufer Avdija Biografija:- Zufer Avdija je profesionalni košarkaški trener i bivši igrač koji je generalni direktor i predsednik košarkaških operacija za Bnei Herzliju iz izraelske košarkaške Premijer lige. Osamdesetih godina igrao je za Crvenu zvezdu u Košarkaškoj ligi Jugoslavije, a devedesetih za izraelske timove Ramat HaŠaron, Rišon LeCion, Hapoel Tel Aviv i Elicur Bat Jam. Na međunarodnom nivou, predstavljao je košarkašku reprezentaciju Jugoslavije. Son Deni trenutno igra za Vašington Vizardse u NBA ligi.

1. oktobra 1959. godine u gradu Prištini rođen je Zufer Avdija. Isto se dogodilo i na NBA draftu 2020. godine, kada je izjavio da mu je otac Zufer rođen na Kosovu, u Srbiji, što je razbesnelo Albance. Avdijin otac Zufer je u Pragu od početka takmičenja i nije propustio nijedan meč svog sina. Iako je u početku izjavio da ne voli da daje intervjue tokom turnira, za Informer je rekao da žali što ne može da vidi sina na drugoj strani.

Majka mu je Izraelka, a otac srpski naseljenik. Njen otac, Zufer Avdija, bio je član jugoslovenske javne grupe. Zufer Avdija je srpsko-izraelski stanovnik muslimanskog carstva. U Izraelu i Jugoslaviji je takođe odličan fudbaler. Njegov rekord u lopti je među najslavnijim u istoriji. Crvena zvezda mu je dugo bila dom. Zufer je nedavno odveo Jugoslaviju do bronzane medalje na Svetskom prvenstvu FIB nakon što je tim poveo u globalno takmičenje.

Avdija igra na poziciji malog napadača. Deni Avdija je košarkom počeo da se bavi veoma rano. U seniorskoj reprezentaciji debitovao je sa nepunih 16 godina. Bio je najmlađi igrač u istoriji kluba. Deni Avdija je zastrašujuća osoba. On je trećeplasirani defanzivni Raptor i pouzdan defanzivac. Njegova igra postaje sve bolja kako stari. 3. januara 2001. godine rođen je mladi košarkaš Deni Avdija. Rođen je u kibucu Beit Zera, Izrael. Deni ima mešovito etničko nasleđe. Otac mu je rođen u Srbiji, a majka u Izraelu.

Klub je sezonu Evrolige završio na devetom mestu sa Baskonijom i Albom, sa rekordom od 12 pobeda i 14 poraza. Takođe je završio na prvom mestu u regularnoj sezoni ABA sa 24 pobede i 2 poraza, čime je obezbedio prednost domaćeg terena za postsezonu. Zvezda je osvojila šestu titulu u ABA ligi savladavši Cedevitu Olimpiju sa 2-1 u polufinalu i Partizan sa 3-2 u finalnoj seriji. Zvezda je u plej-ofu Superlige Srbije savladala Mega Mozzart (2-1) i FMP (2-0), čime je osvojila četvrto trostruko prvenstvo u istoriji kluba i četvrto pod istim trenerom.

Istina je da je kao dete bio politički partizan zbog porodice i društva u kome je odrastao. Avdija je i po sletanju u Beograd igrao za Zvezdu prve dve utakmice pre nego što je stavio kapu i naočare da gleda Partizan. Njegova uža porodica i šira rodbina ostali su zaprepašćeni kada je prihvatio da igra sa Zvezdom. Ipak, Zvezda te uzima pod svoje, a Partizana više nema. Kasnije je prisustvovao svakoj utakmici na Marakani, bez obzira na veličinu.

Igranje za Zvezdu ili Partizan, koji je bio u usponu sa Kijom i Prajom, tada je bio vrhunac svakog sporta. Igrali smo i za Cibonu, Dinamo, Hajduk, ali igranje za Zvezdu je uporedivo sa igranjem za Liverpul, Mančester junajted, Real Madrid… To je tada bila Zvezda. Kontaktiran sam, potpisao ugovor i ostao u klubu jedanaest godina. To govori da me je Zvezda veoma cenila i da je prepoznala potencijal u meni. Osim toga, jednu sezonu sam bio kapiten. Istina, ništa nismo osvojili; takmičili smo se u pet-šest finala i sve smo izgubili; ovo je minus i pala ocena.

Povremeno je otišlo predaleko u uzbuđenju bitke, kao što je bilo sa Acom i Draenom, koji su doživeli i pobedu i poraz. Svestan sam da su to bila drugačija vremena, ali ništa ne može da izbriše činjenicu da sam tada zavoleo Zvezdu. Zvezda je mene i svoje pristalice naučila košarci šta znači klupska vernost. I dalje bih bio vrhunski igrač čak i kada bi mi zviždali kao sa Omijem.

– Pozdravio sam se sa svima i uvek bio na raspolaganju da im pomognem. Da li je to bila moja Zvezda, Partizan, ili reprezentacija koju je Sale orevi vodio u Izrael. Tako je bilo i kada su došli navijači, pa su imali poteškoća. Ponovo bih im asistirao, ali ne bih se raspitivao da li su zviždali ili navijali za Omija. Kad ga čujem kako govori srpski i primetim da nosi šal ili dres, tu sam da mu pomognem oko karte ili bilo čega drugog.